Kako vreme prolazi - 303. epizoda

Kako vreme prolazi – 303. epizoda – KRAJ SERIJE

Kratko obaveštenje. Čitaš ili slušaš ovo negde drugde a ne na serije.io ili turske-serije.net? Onda svedočiš nedozvoljenom kopiranju pa te pozivamo da dođeš direktno kod nas na serije.io po najsvežiji sadržaj!

Prikazuju matorog Osmana kako šeta ulicom gde su ranije živeli (gde je Alijeva kuća). Ulica je prazna, nigde nikoga nema. On se seća trenutaka sa Ajdinom i drugovima. Prikazuju Levijevu (čovek od koga su Osman i ostali krali voće) sahranu. U pozadini se čuje Osmanov glas: „Jednom mu je bio izbio požar u kući… Ahmet, ja, Juksel, Gurur, svi smo potrčali u pomoć. Izvadili smo stvari napolje. Posle su vatrogasci ugasili požar. Kada smo se udaljili od vile, Juksel reče „Uzmimo i jabuke. Neće nam ništa reći. Toliko smo mu pomogli.“ Uzeli smo i jabuke. Ali u vezi čika Levija smo pogrešili. Opet nas je jurio sa nekom izgorelom motkom u rukama. Opet mu je izbio požar. A on je spavao. Pošto je prošli put oterao sve ljude, sada mu niko nije dotrčao u pomoć. Umro je. Neka mu je pokoj duši.“ Osman šeta pustom ulicom i u pozadini se čuje Osmanov monolog: „Svi ostavljamo neki trag u životu. Neke svesno, neke nesvesno. Život čuva sve tragove koje ostavljamo. Brine o njima. Naši tragovi se talože jedan na drugi. Znali mi to ili ne, videli ili ne. (Prikazuju scene iz prošlosti porodice Akarsu. Osman ulazi u kuću (Alijeva kuća). Kuća je propala, nema nameštaja) Jedino je memorija života jača od memorije čoveka. Jedino čovek možda ne zna, možda ne vidi, možda ne čuje. Čak može i da zaboravi. Ali život ne zaboravlja i stvara čudo. Čak da mi to i ne znamo, ne vidimo, ne čujemo, ureže u naša srca tragove koje čuva. Ovi tragovi su miraz ljudi koji su prošli kroz naše živote.“ (NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI)

Stranica: 1 2 3 4

One Komentar