Oko Kuši se skupe ljudi koji počnu da tračare o njoj naglas. Kažu kako je ona ćerka trgovca koji je puno radio i zaslužio poštovanje, a onda mu je ćerka ukaljala obraz. Kuši se oseća loše, u suzama je. Neko joj stavi ruku na rame, pa se uplaši. Međutim, to je Garima. Arnav izađe iz kancelarije, pokažu mu snimak koji ide na TV-u. On gleda. Seti se kako ga je Kuši grdila. Akaš dođe, pita Arnava zašto je dao toliko novca Mulrajanu, on ne zaslužuje ni 100 000, a kamoli onoliko. Imaju svoje advokate i oni bi to rešili. Arnav odgovori (i dalje gledajući snimak): “Do sad se niko nije…

Arnav kaže Kuši da ne prelazi granicu, već joj je ranije rekao to. Pođe. Kuši u sebi pomisli: “Da ne prelazim granicu?” Ponovo pojuri za njim. Kaže mu da su na svetom mestu i tu su svi jednaki, a on ima visoko mišljenje o sebi. Šta misli on, da može da se ponaša kako hoće. Arnav stane, pa Kuši takođe ustukne. Arnav je upita: “Zašto, šta sam ja to uradio?” Kuši ne može da veruje, priseti se incidenta. Odvrati mu da zna dobro šta je uradio. Misli da ne treba nikoga da se boji samo zato što je bogat. No, on ne može biti iznad Boga. Sve ono što jeste…