Arnav zamišljen i okrenut Lavanji leđima govori: “Znam da te stalno povređujem… i namerno i nenamerno… ali, sve je to… zato što nisam shvatao… ali kasnije sam shvatio i stvarno se kajem što sam te povredio. Stvarno. (La je dirnuta, prilazi mu.) Osećam se vrlo loše zbog toga. (La krene rukom da ga dodirne.) Ali nikad to nisam učinio namerno KUŠI, ja samo… (La ga razočarano gleda, ruka joj stoji u vazduhu.) Takav sam. Možda…” La ga napokon uhvati za rame i blago izgovori: “ASR… Ja sam Lavanja…” Arnav se šokirano okrene i suoči sa beskrajno tužnom Lavanjom. On brzo izgovori: “Ne, ja…” Ali, ne stigne da završi jer Lavanja istrči…