Arohi odlazi noseći torbu i razmišlja o Čavaniju. Čavani i djeca joj uzmu torbu. Ona pita šta je sad to, Čavani veli da joj treba torba, neka trči kao i prije. Arohi ih zagrli, plaču svi. Ona im se izvini, nije shvatala da joj žele samo najbolje, zaboravila je da su povezan i sada. Nije trebala slomiti njegovo (Čavanijevo) srce. Čavani veli da mu srce nije stakleno da se slomi, on ne plače, nešto mu je upalo u oko. Jako je snažan, ona neka radi šta želi. On je sve sredio. Savita koja živi u komšiluku radi kod Dipa u kući. Ali ne može više na posao. Prisjeti se kako…