Kako Mejrina bolest napreduje, njen um sve više luta — granica između stvarnosti i zamišljenog potpuno se zamagljuje. Ercan, koji je u tajnosti voli, koristi njen trenutak slabosti. U jednom zabludnom trenu Mejra ga pomeša sa Selimom i nesvesno mu se približi. Upravo tada Selim ulazi u prostoriju; prizor koji zatekne rasplamsava njegov bes i on se obrušava na Ercana. Mejra, izgubljena u sopstvenoj magli, ne razume šta se događa i već sledećeg trenutka više se ničega ne seća. Nakon incidenta, Selim ostaje rastrzan između zaštitničkog nagona i duboke krivice. Mejra pokušava da se distancira, ali svaki njen pad, svaki napad bolesti, ponovo ga vuče k sebi — kao da…