Prevod: Anabela. Hvala. 😀 Dame koje su videle “izgubljenu dušu” se opet žale seoskom komesaru. U kući Maćadovih, Lorensa, Huana i Naći su pred stolom punim cveća. Silaze Prisila i Silvana. Prisila prokomentariše da je cveće jako lepo, pita je da li planira da otvori cvećaru. Lorensa negira, pripremaju sve za godišnjicu smrti njenog muža. Silvana pita da li je sve to za to obeležavanje. Lorensa potvrdi, ako će Rehina nositi serenadu, neće ni ona da zaostane. Naćo veli da će svi koji rade za donja Lorensu da joj se pridruže večeras na groblju. Lorensa ih pita mogu li to da zamisle, hor koji peva, i najbliži pokojnika nad spomenicima,…

Prevod: Anabela. Hvala 🙂 Brzinom svetlosti, Ornerosom se šire glasine o “izgubljenoj duši”, duhu koji luta grobljem. Rehina grdi Nikolasu što veruje tim glupostima, naravno da će one dve žene videti duha i u supi kad život provode između crkve i groblja. Silvana i Prisila komentarišu šta bi one radile da su vlasnice te kuće i da one imaju toliko novaca. Jadne krave su opet njihova tema, Silvana spomene neku bolest koje one imaju. Prisila je pita da li je nekada bolovala od te bolesti, ali Silvana veli da nije, trenutno boluje od dosade zbog dolaska Lorensinog sinčića, Marselita. Lorensa izgrdi Huanu zbog priča o duhu, a ona se poveri…