Pajal tužno gleda kroz prozor. Kuši sva srećna dođe i pucne joj prstima pred očima. Potom kaže sestri: “Nećeš me pitati gde sam bila?” Pajal: “Postaviću ti da jedeš.” Ona pođe. Kuši vikne za njom: “Seko, imam nešto jako važno da ti kažem!” Pajal stane. Kuši se ipak jedva iskontroliše da ne izbrblja sve, te joj priđe i kaže: “Imam mnogo, mnogo, mnooogo lepu vest! Kad budeš čula, poletećeš od sreće!” Pajal: “Kuši, spusti se na zemlju. Serviraću ti večeru.” Krene, ali je Kuši hvata za ruku: “Seko! Znaš, ne smem baš da ti kažem. Ali, daću ti mali nagoveštaj.” Pajal: “Šta hoćeš da mi kažeš? Ništa te ne razumem.”…