Kuši podigne glavu i ugleda Arnava. Gledaju se, kiša se sliva niz njih, mokri su do gole kože. Arnav pogleda svoju ruku na njenom ramenu. Gurne je, a i ona se skloni od njega. Opet se gledaju neko vreme, a onda Arnav ljutito kaže: “Rekao sam ti da da se brineš o parkingu, a ne da se postavljaš ispred automobila!” Kuši i dalje drhti, ne odgovori mu ništa, samo se skloni malo dalje od njega, ne gledajući ga. Arnav je gleda. Zatim pođe, ali ipak stane. Polako je opet pogleda onako pokislu i smrznutu. Izgleda kao da mu nije svejedno što je u takvom stanju. Opet ide njihova pesma –…