Arnav se bavi svojim cvećem, u glavi mu odzvanjaju Kušine reči da je njoj njeno ime važnije od svih para na svetu, kako ga proklinje, itd. Pobesni, zgrabi saksiju i tresne je o pod. Anđeli je izgleda čula buku, pa došla da vidi šta se događa. Ugleda saksiju na podu, pa kaže bratu (koji joj je okrenut leđima): “Ti i Kuši bar nešto zajedničko imate – bes. Ali, ja kroz tvoj bes vidim da se ti osećaš krivim. Jesam li u pravu?” Arnav se okrenuo da je pogleda, pa joj opet okrene leđa. Anđeli mu stavi ruku na rame: “Okretanjem leđa ništa nećeš rešiti, brate.” Arnav: “Šta?” Anđeli: “Šta je…