Arnav je pored bazena i odsutno zaliva svoje biljke. Priseća se kako je pružio Kuši njenu ešarpu, kako su joj išle suze niz lice zbog njegove grubosti i naravno, njenih reči na odlasku. Pita se u sebi: “Zašto toliko brinem što ona odlazi? Ne želim da razmišljam o tome. Ne želim da je vidim. Ali, zašto…?” Kuši i Pajal su u kuhinji, spremaju lepinje. Pajal traži maslac od Kuši, ali ova odsutno razvija lepinjice i ne čuje ništa. Priseća se kako jE Arnav pao preko nje, kako je navaljivao da priča sa njom, kako joj je pružio ešarpu. Pajal sve vreme drži ispruženu ruku, kako bi joj Kuši dala maslac,…