Arnav neguje Kuši, sedi pored nje dok spava, menja joj obloge… Njoj u jednom trenutku glava padne na njegov dlan i počinje “Raba ve” dok je Arnav blago gleda. Kuši se malčice promeškolji, izgleda da joj je udobno tako, a Arnav se spušta pored kreveta ne sklanjajući ruku, sve vreme je nežno posmatra. Priseti se kako je ona njemu dala đalebi kad mu se slošilo, a zatim kako joj je pripretio da se sama vrati i to pre nego što se on probudi i da ga nije briga kako će. Zatvori oči usled osećaja krivice i izgovori: “Izvini, Kuši. Tako mi je žao!” Potom otvori oči i ne menjajući položaj,…