Prevod: Anabela. Hvala. 😀 Silvana postaje “nostalgična”, priseća se svojih ranijih dana u Parizu gde je navodno vodila predivan život. Ona i Prisila govore Marselu da žele da mu promene mišljenje o njima i dokažu da nisu nesposobne u kakvom su se svetlu i predstavile do sada. Romano na neki način postaje emotivan za stolom, govori majci i braći da ne bi voleo da ih razočara i izda nikada, ali ako se desi, želi da znaju da nije namerno. Lola onda savetuje Rehinu da ne predoseća nešto loše, neka misli da su te lepe reči proizašle iz srca njenog najstarijeg sina. Romano pred Renatom pokazuje da i nema najbolje mišljenje…