Miti ostavlja CD za Akaša. Uzima njegovu kurtu i priseća se trenutaka vezanih za istu. Grli je uplakana, a zatim i poljubi. Na njoj ostane otisak njenih usana. Stavi je na krevet. Otvori kutijicu s crvenim parhom pa se priseti kako joj je Akaš stavio sindur. Ovaj put, ona sama to čini. Uzima jednu od nanogica koje joj je poklonio Akaš. Prisloni je na grudi. Dodirne njegove sandale i tako uzme blagoslov od njega. Pomiluje Krišnin idol. Suze joj teku niz lice. Uzme kofer i po poslednji put se okrene da pogleda svoju sobu. Pregršt srećnih trenutaka joj navire. Akaševe reči, kako želi bebu, je prenu. Njegove reči da želi…

Ekadiš je šokirana. Dolaze Pavitra i Gomti, kažu Ekadiš da su uradile sve što im je rekla. Gledajući Miti, dodaju da su bacile sve stare biljke koje, niti su cvetale niti rađale. Ioanko su samo zauzimale prostor. Sad su stavile nove biljke koje će i cvetati i rađati. Ekadiš ih otera. Sestre odlaze smeškajući se. Ekadiš prokomentariše da nema smisla zalivati biljke koje im nikada ništa neće dati. Okrene se ka Miti: “U velikoj sam dilemi! Na jednoj strani si ti, koja si jako dobra, a sa druge moj sin, naslednik! Ti mi reci, šta da radim? Zar da ostane bez dece ceo život zbog tebe? Zar nećemo imati naslednika…