Ekadiš pita Sankranta, koji joj daje lek, ima li kakvih vesti. On odmahne glvom. No, čuo se s Ratoreom, on se vraća sa Damini. Akaš ostaje tamo. Nastaviće da traga za Miti. Pita je zašto neće da razume da Akaševo srce kuca samo za Miti, njegov život je bez nje besmislen. Neka se moli da bude pronađena, sa njom će se vratiti i Akaševa sreća. Klizi mu suza niz lice. Odlazi. Ekadiš se seća kako je rekla Miti da ode iz Akaševog života. Potom se seti i kako im je Ratore javio da Mti nigde nema. Ona brzo ustane iz stolice, plače: „Ja nisam kriva, snajo… Ja sam Akaševa majka……