Ambika na vratima stane, pa se okrene ka svima i sklopi ruke. Izvini im se za greške koje je pravila u prošlosti. Doda kako je to možda njihov poslednji susret. Ekadiš joj kaže da prestane da drami. Neka ide i neka im više ne izlazi pred oči. Ambika još jednom tužnjikavo pogleda Sankranta i ode. Sankrant pogleda papire u rukama. Ekadiš ga pita šta je bilo: “Razveseli se! Dobro je što je otišla, a da nas nije opet povredila! Sad možeš živeti lako.” Sankrant: “U pravu si, majko! Ništa nije uradila i otišla je tiho nakon što je potpisala papire. Da li se stvarno promenila?” Miti ga podseti kako je…