Mukti predaju Manava. Ona je presrećna, ljubi ga. Nani je emotivna gledajući ih. Ratna raširi ruke prema Rani: “Dođi ovamo, Rani! Dođi mi! (Uhvati je.) Htela si da pobegneš iz mog kaveza! Dobila si krila, je l’? Nije bitno! Ja znam kako da pripitomim ptičicu koja leti! Sad ću te zatvoriti na mesto odakle ti ni na pamet neće pasti da odletiš!” Mukta emotivno kaže Nani: “Nani, dobila sam svoje dete! Sin mi je u rukama!” Rani se otima i viče na Ratnu da je pusti. Ratna je vuče. Mukta ih gleda. Manav plače. Nani kaže Mukti da pođu. Mukta je zamoli da uzme Manava. Pogleda opet Rani pa uleti…