Mukta i Višnu se drže za ruku dok bezuspešno pokušavaju da zaspu. S druge strane, ni Miti ni Akašu (koji je legao na kauč u dnevnoj sobi) ne dolazi san na oči. On je uzrujan zbog Višnuovih reči. Miti razmišlja o Muktinim rečima i kako se Akaš naljutio na nju jer se svima izvinila. Ona siđe dole da popriča sa mužem. On se pretvara da spava, a ovamo krišom viri. Miti sedne na pod do njega i zagrli ga: “Nisam mogla da zaspim jer mi nedostaješ! Znam da se pretvaraš da spavaš jer sam ja tu. Pričaj sa mnom! Znam da ne spavaš! Molim te, oprosti mi!” On otvori oči.…