Miti i Damini su na železničkoj stanici. Njihov voz samo što ne pođe. Damini iznenada zastane bez razloga: “Noga mi se sama zaustavila. Gledala sam i Iću kako isto radi. Nije lako zaboraviti nekoga. Razmisli po poslednji put.” Miti: “Nemam o čemu da razmišljam.” Damini: “Otićićemo daleko, ali, da li ćeš moći da zaboraviš Akaša? Hoćeš li moći da zaboraviš sve? Sve vreme ćeš žudeti za njim.” Miti odgovori da ne želi da bude slaba, preseca svaku nadu da će se vratiti. Ne želi da se osvrće. Njih dve nastave dalje. Sankrant viče majku, ona i sestre brzo siđu u hol. On im ispriča da je Akaš u zatvoru, moraće…