Akaš kaže Ambiki da je doneo papire, pita je šta sada da uradi. Ona mu kaže da ih ostavi na klupi broj 6 i da ode. Pre nego što Akaš uspe da joj kaže još nešto, ona prekine poziv. On izlazi iz auta kako bi uradio ono što mu je Ambika naredila. Mukta gleda za njim. Pomisli kako bi trebalo da mu pomogne tako što će da vidi ko će to doći da uzme papire. Onda bi mogla da prati tu osobu i tako nađe Ambiku. Akaš napokon pronalazi klupu broj 6. Mukta ga posmatra sa izvesne daljine dok ostavlja papire. Na gradilištu, povređenu osobu prenose nosilima. Stiže Juvrađ. Višnu…

Ambika kaže Čobiju da je Akaš sigurno pokušao da kaže Miti istinu, ali njihovi ljudi su svuda. Mogao je da kaže samo ono što ona želi. Puno je voli, tako da bi sve učinio za nju. Čobi je pita hoće li moći to da uradi. Ambika je uverena da hoće, ono što joj se sviđa mora biti njeno po svaku cenu. To je moto njenog života. Akaš će biti njen po svaku cenu, on sada nema drugog izbora. Čobi joj poželi sreću. Začuje se kucanje na vratima, pitaju se ko li je to. Ambika se pita da to nije Akaš. Čobi joj kaže da neće pustiti Akaša unutra ako je…

Ambika pali svećicu na kolaču pevajući sama sebi rođendansku pesmu. Smeje se. Potom duva svećicu, seče parčence i pojede ga. Akaš je kod inspektorke, hoće da joj ispriča da je video Ambiku. Međutim, dolazi jedan policajac i seda u kancelariju. Inspektorki zvoni telefon, ona se javlja. Za to vreme Akaš shvata da je pridošli policajac jedan od Ambikinih ljudi. Inspektorka završava razgovor, pita Akaša šta je hteo da joj kaže, ali on samo ustane i ode. Damini se moli. Dolaze Đogi i Višnu. Višnu je pita kako je. Damini odgovori da se brine za Miti, ne zna hoće li je osloboditi. Đogi joj kaže da je Višnu želeo da popriča…

Ambika: “Pomislila sam, kad si me već video ispred hrama, zašto da se krijem od tebe?” Akaš: “Zašto radiš sve ovo? Živa si, pa ipak, Miti je u zatvoru zbog tebe! Pomisli bar jednom na Sankranta! Uništava sam sebe!” Ambika: “Toliko voliš svoju ženu, a snaju ne voliš ni malo! Slučaj je istinit za sada jer je dokazano da sam mrtva! Leš je kod policije!” Akaša zanima zašto radi sve to, koji je razlog. Ambika: “Zašto si izabrao Miti, a ne mene? Zašto si me odbio? Srušio si toliko mojih snova kad si oženio Miti! Jesi li ikad razmišljao o tome?” Akaš joj odgovori da joj se već mnogo puta…

Đogi govori Miti kako je sve to test za nju. Neka ne brine. Tapu zagleda modrice na Mitinim prstima dok Đogi priča. Đogi nastavlja da laži ne mogu doveka trajati, mora biti jaka. Miti klimne glavom. Dolazi inspektorka, kaže da im je vreme isteklo. Tapu joj priđe, kaže joj da je uniforma tu da štiti ljude. Ako ne može biti uz istinu, onda ne poštuje tu uniformu. Inspektorka joj odgovori da ne nosi uniformu da je ne bi poštovala. I ona jeste na strani istine. Tapu joj kaže da neće tolerisati ako njena ćerka zadobije makar i ogrebotinu sledeći put. Ona je u detinjstvu igrala sve te igrice koje sada…

Ambika se brzo okrene i krene da se vraća nazad uz stepenice. Akaš vikne i pojuri za njom. Međutim, gužva je pa ne može da je stigne. Ambika mu pobegne. On gleda unaokolo ne bi li je ponovo ugledao, ali bezuspešno. Ambika ga pogleda iz prikrajka, skine naočare i nasmeje se zadovoljno. Vraća naočare nazad i odlazi. Višnu ulazi u Juvrađevu kancelariju s namerom da popriča sa njim, ali njega nema. Zato pita jednog radnika gde je šef. Ovaj mu odgovori da ga sačeka unutra. Višnu posluša, misli kako će danas otići tek pošto popriča sa Juvanom. Svašta se može desiti na gradilištu zbog onog varničenja. Jako je važno da…

Nani priča sa Divjom, kaže joj da se ništa neće desiti razmišljanjem. Desiće se ono što je zapisano. Majka (Ića) je bila ubica, a sad je to i ćerka. Pre nego što Divja uspe da nešto odgovori u znak protesta, začuje se Mukta kako doziva Đogija. Silazi niz stepenice. Za njom dođe i Đogi. Mukta im ispriča da je videla Ambiku na TV-u. Oni je pogledaju u neverici. Đogi je pita kako može to da kaže kad zna da je Ambika mrtva. Mukta odgovori da je gledala vesti o otvaranju nekog šoping centra i videla je da je Ambika bila tamo. Đogi se pita kako je to moguće. Nani pravi…

Mukta govori Ratoreu da oni nisu više u srodstvu. Odlazi pre nego što joj tužni Ratore bilo šta odgovori. On se izvinjava Akašu i Ekadiš ako je povredio njihova osećanja. Ekadiš mu kaže da bi razumljivo bilo da je ona svedočila protiv Miti imajući u vidu da je osećala neprijateljstvo prema njenoj majci, ali baš se pitala zašto bi to on uradio. Sada joj je jasno da je to zbog njegove ćerke. Ratore odlazi. Sankrant se seća trenutaka sa Ambikom. Miti se u ćeliji seća Ambikinih reči kako je Akaš prekinuo veridbu sa njom zbog nje (Miti). Ratore u stanici sedne na klupu, izgubljen je u mislima. Damini ga ugleda…

Đogi je kod Ratorea, kaže da mu je žao što ga je sprečio da Ambiki i ostalima kaže istinu. Mnogo se kaje. Na jednoj strani je Miti i njena tuga, a na drugoj bol zbog gubitka ćerke. Razume u kakvoj se dilemi nalazi. Ratore kaže kako ništa nije mogao da učini. Đogi kaže da izražavanje saučešća sada zvuči tako površno, ne može čak ni da mu traži da bude hrabar. Istina je da je izgubio ćerku, ali tužno je i što je jedna nedužna ćerka iza rešetaka. Na njemu je da odluči, Mitina sloboda leži u njegovim rukama. Kaže da ide sad. Ratore je skoro sve vreme ćutao. Miti je…

Miti plače. Ekadiš je žao što Sankrant tako priča. On odlazi. Miti tuži: „Prokleo me je… Prokleo me je…“ Ekadiš je uhvati za ruku: „Ne, ne…“ Miti: „Ništa nisam uradila… Svekrvo, Vi znate istinu! Prokleo me je…“ Akaš je pretužan, klizi mu suza niz lice. Miti hoće da udari glavom u rešetke, ali je Ekadiš zaustavlja: „Ne, ne, Miti! (Uhvati je za glavu i obraze plačući.) Mene treba prokleti, ne tebe! Tebi ništa ne treba da se desi!“ (NASTAVAK NA SLED.STR.)