Kada Mo-yeon shvati da je zaista živ, naljuti se, odgurne ga i govori da to što je živ ne čini da sve bude u redu. Prolazi kroz buru emocija- plače, viče i onda smireno kaže da joj ne treba, pa ga onda zagrli i kaže da ga voli. On smireno čeka da ona svari sve. U Uruku, Dae-young dolazi pred Muyng-joo, povrijeđen, ali živ. Stane pred nju i gleda je već uplakan. Izgovori riječi na čije izgovaranje je čekao sigurno godinu dana: ” Žao mi je, potrajalo je da odgovorim. Ne rastavljamo se, nikada se neću od tebe rastaviti.” Ona ga počne udarati po grudima, jecajući i on je privuče…