Miti plače. Ekadiš je žao što Sankrant tako priča. On odlazi. Miti tuži: „Prokleo me je… Prokleo me je…“ Ekadiš je uhvati za ruku: „Ne, ne…“ Miti: „Ništa nisam uradila… Svekrvo, Vi znate istinu! Prokleo me je…“ Akaš je pretužan, klizi mu suza niz lice. Miti hoće da udari glavom u rešetke, ali je Ekadiš zaustavlja: „Ne, ne, Miti! (Uhvati je za glavu i obraze plačući.) Mene treba prokleti, ne tebe! Tebi ništa ne treba da se desi!“ (NASTAVAK NA SLED.STR.)