Ekadiš kaže Akašu: “Sine, desilo se veliko čudo.” Akaš: “Shvati to kao čudo. Reci mi, mogao sam da izgubim život u toj nesreći, zar ne? (Ekadiš mu stavi ruku na rame.) Ali desilo se nešto drugo.” Miti doneše Ekadiš čaj, pa je pita sumnjičavo: “Srećna si, svekrvo, zar ne?” Ekadiš je nekako ravnodušna: “Srećna? Jesam. Daj mi (čaj). Jako sam srećna.” Pavitra: “Snajo, Ekadiš zapravo nije ni slutila da bi tako nešto moglo da se desi! Pogotovo ne tako brzo!” Ekadiš: “Da li je to bio nesrećan slučaj ili nešto drugo?” Miti je sumnjičavo upita: “Zašto misliš da nije bio nesrećan slučaj? Misliš li da je to neko planirao?”…