Mukta okrene Višnua ka sebi: “Višnu, znaš li šta govoriš?” Višnu: “Govorim istinu! A istina je gorka!” Mukta: “Ako tako misliš o meni i ako me ovako malo poznaješ, zašto onda da ostanemo zajedno? Bićeš uznemiren i povređen ako ostanem. Zato će najbolje biti da odem odavde.” Višnu se iznervira, sklopi ruke: “Da, možeš da ideš! Niko te ne zaustavlja!” Mukta je povređena, odlazi. Miti i Akaš silaze niz stepenice, ona mu se izvinjava. Akaš: “Nemoj se izvinjavati. Ja sam kriv. Nije trebalo da verujem majci!” Miti: “Ne, Akaše, nisi ti kriv! Šta si ti uradio? Akaše, svaki sin veruje majci više nego sebi, pa i ti tako isto! A…