Sulejman Veličanstveni – 111. epizoda

Sulejman i Bajazid šetaju. Bajazid mu se izvinjava, kaže da ga je opet razočarao. Govori da je od samog rođenja pokušavao da se istakne jer je uvek bio u senci braće, ali svaki put je napravio pogrešan korak. Sulejman ga pita da li misli da se nalazi u senci braće. Bajazid odgovara da je prva zenica njegovog oka (Sulejmanovog) bio Mustafa, on je hrabar i pametan, potom brat Mehmet, njegov drag ii jedini, kao da ga je iz groba podigao na presto i Selim koga je udostojio postaviti u Manisu. Sulejman mu odgovara da je i on kao i njegova braća, deo njegove duše, samo da nema tog njegovog besa, od svih njih, on (Bajazid) najviše liči na njega (Sulejmana). Nastavlja da kao što je ponosan na njegove uspehe, takođe je odgovoran za njegove neuspehe, (Bajazid plače.) znači da ga nečemu nije naučio do kraja, nešto nije dobro objasnio, nije mu dao do znanja da je i on deo deo njegove duše. Bajazid mu ljubi ruku, grle se, on (Bajazid) ga moli da mu oprosti.

Dolazi Rustem i obaveštava Sulejmana da je Barbarosa umro. Sulejman je šokiran. U pozadini se čuje Ibrahimov glas: “Ponekad mi je srce puno mržnje i bola, dolazi sve do usta, duboko u meni se kao mrlja na beloj tknini pojavila sumnja. (Prikazuju Sulejmana u sobi, čita Ibrahimov dnevnik.) I u tom trenu, ja otvaram Rumijevu Mesneviju (pesme) da je upamtim. Sećanje je za mene kao tajnovito poklonjenje. Da me nije ozarila njegova svetlost, još bih bio samo bledi trag na hladnim zidovima. Ustreljivši rukama svojim dugu u mojoj kosi bio sam samo komad mesa koji je pevao i slušao jednu te istu pesmu. Video sam u njegovim rukama vrtove, drveće, vodu, čiste i velike kao more. Odmarao sam se u senci drveća koje sam video u njegovim rukama. Ali, vi ništa od toga ne možete videti. Znam ja ko sam. Zna li to i on koji je meni kao sunce?! Ma neka i ne zna. (Sulejmanu je teško, zaklapa dnevnik i izlazi na terasu.) Ja sam propeler koji se vrti oko plamena. Ja sam Ikar čij su se krila rastopila čim se približio Suncu. Ja sam Pargali Ibrahim. Propeler i rob našeg vladara. Njegov saputnik. Gubili smo i pronalazili jedan drugoga na putevima i bojnim poljima. Prošli smo ne samo kroz gradove, godišnja doba i puteve već kroz vek. Osvrćem se i gledam unazad… Sve ostaje, ali prijateljstvo ostaje. To sebi ponavljam iznova i iznova da se, kada me smrt jednoga dana nađe, setim toga čak i u poslednjem trenutku…”

Kratko obaveštenje. Čitaš ili slušaš ovo negde drugde a ne na serije.io ili turske-serije.net? Onda svedočiš nedozvoljenom kopiranju pa te pozivamo da dođeš direktno kod nas na serije.io po najsvežiji sadržaj!

Kratko obaveštenje. Čitaš ili slušaš ovo negde drugde a ne na serije.io ili turske-serije.net? Onda svedočiš nedozvoljenom kopiranju pa te pozivamo da dođeš direktno kod nas na serije.io po najsvežiji sadržaj!

Stranica: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25