Višnu ulazi u kuću. Zatekne Muktu kako spava u sedećem položaju na podu. Spusti se do nje i skloni joj pramen kose s lica. Ona se probudi. Gledaju se suznih očiju. On joj se izvini. Ona se zaplače i jako ga zagrli. Višnu takođe plače: “Izvini! Volim te!” Mukta: “Volim i ja tebe! Gde si bio? Gde si otišao i ostavio me? Reci mi samo jednom, i sutra ću dati otkaz! Nemoj me ostavljati! Molim te! Nemoj me ostavljati! Zar mi ne veruješ? Zar nemaš vere? Neću nikome dozvoliti da se ispreči između nas! Nikome!” Višnu klimne glavom, grli je: “Neću te ostaviti ni na sekundu! Nikada!” Jutro je. Miti…